О књизи: година / „На стрмој литици, на самом врху Орлове стене, човек је стајао сам и непомичан, као орао. Људи из логора су га приметили, али га нико није посматрао. Сви су од страха окретали очи, пошто је стена која се уздизала изнад равнице била вртоглаво висока. Млади ратник је стајао непомично, као дух, а над њим су се ковитлали облаци То је била Татокала – Антилопа. Постио је (постио и молио се) и чекао знак Велике Тајне. Ово је био први корак на животном путу младог амбициозног Лакоте, који је жудео за војним подвизима и славом.…»